HRONIČNI PROSTATITIS - Psihološki efekat

Malo ko zna da je hronični prostatitis, ili upala prostate u stvari obolenje koje pogađa mlađu populaciju. Mlade ljude od 20 do 40 godina starosti.
Zahvaljujuči pre svega stereotipu po kome je prostata uglavnom problem starije muške populacije, u ogromnom broju slučajeva mladi muškarci na poslednje mesto stavljaju prostatu kao mogući uzrok svojih urogenitalnih tegoba. Ovo je verovatno jedan od razloga što se ovo obolenje uglavnom dijagnostikuje kao hronično. Akutna faza praktično i ne postoji u velikom broju slučajeva.

Hronični prostatitis je jako neugodno i uporno obolenje. I ako nema većih organskih tegoba ne treba zanemariti njegov psihološki uticaj na obolelog.
Prostatitis često puta ne pravi veće probleme vezano za smetnje u mokrenju kao što je to slučaj kod starije populacije, ali je psihološki efekat jako izražen.
Hronični prostatitis direktno utiče na raspoloženje, stvara nervozu, obara koncentraciju i jednostavno aktivno utiče na život i ponašanje mladih muškaraca koji su u punoj fizičkoj snazi i kondiciji.
Bolest stvara jako velike probleme seksualnom aparatu muškarca. Stvara osećaj nesigurnosti u krevetu, i narušava ljubavni i bračni život do te mere da je često puta raskid emotivne veze neminovan.
Generalno smanjuje želju za seksom, što dolazi kao posledica čestih i nepredvidivih iskakanja iz normalne funkcije (izostanak erekcije, slaba i nedovoljna erekcija, kratkotrajna erekcija, prerana ejakulacija, izostanak ejakulacije,) i psihogene impotencije kao krajnje rezultante.

Težko je objasniti tup osećaj u predelu prostate. Nije bol u klasičnom smislu, već osećaj koji "ubija u pojam". Menja vam lični opis, crte lica. Izgledate u ogledalu kao da vas mesecima muče jaki bolovi koji vas slamaju fizički i psihički.
A vas ništa jako ne boli, samo eto imate taj osećaj među nogama.
Kako objasniti devojci ili mladoj supruzi da vam nije do seksa? Kako im objasniti zašto ste zanemoćali u ključnom trenutku, da ne možete podići svoj ponos? Kako im objasniti da je sa njima sve uredu, da su jako seksi i privlačne, ali da eto vaša prostata reaguje tako kako reaguje.
Normalno je da će nastati haos u vašem bračnim ili ljubavnom gnezdu. Žene reaguju instiktivno, upadaju u sopstvenu frustraciju i kreću sumnje.
Nisam izgleda dovoljno privlačna i seksi, ili ima ljubavnicu?
Kraj emotivne veze je neminovan.

Mladi muškarci sa prostatitisom sa povlače u sebe, gube interesovanje za seksualni život, i okreću se apstinenciji. Nervozni su, povlače se iz društva, nesigurni u sebe. Često puta upadaju u depresiju.
Urolozi im prepisuju antibiotike i čekaju da uzrok nastanka prostatitisa nestane sam od sebe. Ovo čekanje zna naravno da potraje godinama.
Svo to isčekivanje i neizvesnost ostavlja dubokog traga na psihu ovih mladih ljudi. Najbolje godine im prolaze u nekakvom stanju polukošmara zvanog hronični prostatitis. Momci na svoje oči gledaju kako im mozak isključuje osnovne seksualne funkcije zbog neke tamo banalne upale prostate.

Veza prostatitisa sa mozgom je neposredna i jako direktna. Najbolje se ogleda na primeru novog čula koje se razvija kod muškaraca sa hroničnim prostatitisom.
To je nov osećaj - čulo koje nemaju drugi muškarci, a koji se razvija tokom prostatitisa - čulo za jezive osećaje.
Kada nam sagovornik priča o nekom događaju koji izaziva jezivost (ubod oštrim predmetom, pad sa velike visine, prelazak preko visećeg mosta, pad aviona, posekotina, napad zmije itd itd) koža na rukama se na trenutak zateže, skuplja i dlačice se podižu u vertikalni položaj "naježimo se".
Oboleli od prostatitisa dobijaju još jedan nov upečatljiviji osećaj za ovu situaciju - snažan impuls unutar prostate.
To je teško objasniti. Kada vaš mozak registruje neku jezivu situaciju, u prostati vam se istovremeno stvori nekakva minieksplozija energije, nešto slično slabijem električnom pražnjenju, koje traje par sekundi. Koža vam ne reaguje na ovu vrstu neprijatnih informacija, ali zato prostata jako zapulsira.
To samo dokazuje direktnu vezu ove žlezde sa CNS-om, koju u normalnim situacijama ne registrujemo. Samo oni koji obolevaju od prostatitisa je registruju, i to vrlo upečatljivo, verujte mi.
Čudno je i to da se ovaj osećaj-čulo, ne gubi ni nakon potpunog izlečenja prostatitisa. Ostaje nam kao poklon.
Barem je to slučaj kod mene. Dvadeset i više godina je prošlo od kako sam se rešio prostatitisa, a čulo za jezive situacije još funkcioniše.

Za ovaj psihološki aspekt bolesti zvane hronični prostatitis verovatno prvi put čujete, ali nikada nije kasno. Imajte više strpljenja sa momcima koji boluju od hroničnog prostatitisa. Verujte im ono što vam kažu. Istina je ovde u ovim redovima. Ja sam bio jedan od njih!

Tekst je pre svega informacionog karaktera, i ne može zameniti profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje. Pre nego se odlučite za neki od naših prirodnih preparata, obavezno konsultujte vašeg lekara.