Organski uzgoj aronije

SVEŽA ARONIJA SA VRHA GLEDIĆKIH PLANINA

ORGANSKA PROIZVODNJA

Naša plantaža je jedna od retkih u Srbiji koja zadovoljava sve one rigorozne zahteve koji se moraju ispuniti da bi se ovaj proizvod mogao deklarisati kao organski. Nalazi se na nadmorskoj visini od 760 m, na jednom od vrhova Gledićkih planina.
Prema standardima za aroniju, u našem umerenom klimatskom pojasu, ovu biljku ne bi trebalo uzgajati ispod 600 m nadmorske visine. A evo i zašto?

Na visinama iznad 600 m ( planinska klima), intenzitet sunčevog zračenja je jači nego u dolinama. Aronija ima to svojstvo da reaguje baš na ovaj intenzitet zračenja, što je zračenje jače, to je koncentracija bioflavonoida veća. Tako da plodovi ubrani sa nadmorske visine od 700 m imaju znatno višu koncentraciju bioflavonoida od plodova ubranih na 300 m nadmorske visine.

Navodnjavanje aronije se nikako ne preporučuje zbog same specifičnosti ove lekovite biljke.
Poznato je da aronija ima koren koji je jako osetljiv na sušu. U nedostatku vlage daje sitne nekomercijalne plodove koje je teško brati i koji praktično daleko zaostaju po kvalitetu od plodova koji su imali dovoljno vode tokom vegetacije.
Iz tog razloga svi proizvođači aronije u nižim predelima pribegavaju redovnom navodnjavanju.
Tu nastaje problem. Aronija je biljka poznata po tome što apsorbuje teške metale i radioaktivne čestice iz zemljišta. Ona se odavno koristila i koristi se za pošumljavanje jalovišta rudnika, zatvorenih i pokrivenih smetlišta i hemijski i radiološki kontaminiranih terena (okolina Černobilja na prim.).
Ona na ovaj način „čisti“ zemljište od raznoraznih pre svega kancerogenih elemenata, kako bi se u doglednom vremenu privelo kulturi. I naravno, sve te otrove preko korena i lista unosi u plod.

Koren aronije je dakle „usisivač“ za teške metale, ostatke pesticida i radioaktivne čestice.
Svi naši vodotokovi su kao što znamo „zaraženi“ ostacima herbicida, pesticida, insekticida, fekalnim vodama, deterdžentima, fabričkim otpadnim vodama, talozima od dimnjaka, i izduvnih gasovim automobila.
Proizvođači aronije su uglavnom nedovoljno obrazovani na ovom polju, navodnjavaju svoje plantaže aronije sa rečica, potoka, bara, veštačkih nasipa, bez da je iko od njih odneo vodu na analizu.
Ne prave razliku između navodnjavanja kupusa i aronije, što je po meni fatalna greška.

Znamo da se aronija uzgaja u poljoprivrednim rejonima, paralelno sa ostalim poljoprivrednim kulturama koje se poslednjih 15-tak godina gotovo stopostotno hemijski tretiraju. Danas se ne može zamisliti uzgoj bilo koje kulture bez hemijske zaštite. Svi ti rezidui se slivaju u potoke, bare i rečice iz kojih se navodnjava aronija.

Naši proizvođači praktično ne znaju koliku grešku prave, zato što činjenica je, ne poznaju aroniju dovoljno, ne prave razliku između nje i ostalih voćnih kultura. Ne shvataju njenu specifičnost.

Ne shvataju da od leka mogu napraviti otrov !

Mi smo stoga našu plantažu oformili daleko od poljoprivrednih terena.
Udaljena je 5 km od najbliže obradive površine na kojoj se uzgajaju poljoprivredne kultura.
Udaljena je 8 km od najbliže saobraćajnice (regionalni put Kragujevac – Kraljevo).
Udaljena je 25 km od najbližeg fabričkog dimnjaka (kragujevačka toplana).
Navodnjava se isključivo kišom i snegom.
U sušnim godinama krupnoću plodova regulišemo letnjom rezidbom.
U zasad ne ulazi nikakva mašina (čak ni trimer zbog izduvnih gasova) već se korovi uništavaju ručnim košenjem.
Zasad se malčira (zastire biljnim ostacima, kompostom i stajnjakom) kako bi sačuvao vlagu (u sušnim periodima).

Imajte stoga puno poverenje u plodove ubrane sa naše plantaže. Nemamo ih u nekoj velikoj količini, ali su 100 % kvalitetni i pre svega sigurni.

Radoš Anđelković dipl. Ing. Agronomije www.ruskicaj.rs tel: 063 1703878