Crevna barijera

U digestivnom traktu čoveka živi skoro 500 različitih vrsta bakterija koje čine našu crevnu mikrofloru. Mi praktično u sebi nosimo jedan zaseban ekosistem koji nezavisno funkcioniše po svojim ustaljenim pravilima, sa kojim smo u neraskidivoj vezi i koji u značajnoj meri utiče na naše zdravlje.
Bakterije koje normalno nosimo u svojim crevima uglavnom su za nas korisne - prijateljske i organizam ih prepoznaje kao svoje. Zovemo ih još i probiotskim bakterijama, od grčkih reči pro - za i bios - život, dakle neophodne za život. Stičemo ih na samom rođenju i uzimamo od majke kroz mleko koje konzumiramo u prvim mesecima života.
Njihova osnovna uloga je zaštitna i one su naša prva linija odbrane od patogenih bakterija, virusa, i drugih izazivača bolesti koji dospevaju u organizam.
Druga uloga im je imunološka. Kada znamo da je 70 odsto našeg imuniteta locirano u crevima, zaključujemo da postoji tesna veza između naše korisne mikroflore i pravilnog razvoja i jačanja imuniteta celog organizma. Zahvaljujući njima u debelom crevu se vrši fermentacija oligosaharida i biljnih vlakana, gde nastaje čitav kompleks vitamina B, vitamin E, masne kiseline kratkih lanaca i drugih važnih materija koje se ugrađuju u naš imunoodbrambeni sistem.
Treća uloga probiotskih bakterija je metabolička jer one učestvuju u varenju i apsorpciji brojnih hranljivih materija, koje ne budu svarene u želucu. Njihova uloga je nezamenljiva u usvajanju minerala kao što je kalcijum i magnezijum na primer. Da nije njih, naše kosti bi bile krte, i patili bi smo od osteoporoze već u tridesetim.

Stoga je jako važno da našu "prvu liniju odbrane" ne zanemarujemo. Da je stalno držimo na oku.
Crevna mikroflora veoma je podložna spoljnim uticajima i njen kvalitativni i kvantitativni sastav može znatno da varira u zavisnosti od vrste namirnica koje dominiraju u ishrani, opšteg stanja organizma, uzrasta, infekcija, hroničnih bolesti i uzimanja različitih lekova, naročito antibiotika. Antibiotici neselektivno uništavaju, kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije u našim crevima. To dovodi do narušavanja efekta barijere, slabljenja imuniteta i promene ravnoteže u digestivnom traktu. Čestom i dugotrajnom primenom antibiotika povećava se mogućnost pojave rezistentnih bakterija (bakterija otpornih na antibiotike) u crevima. U stanju oslabljenog imuniteta te rezistentne bakterije često izazivaju nove infekcije koje mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja (dijareja, bolovi u stomaku, ozbiljni kolitisi). Što je korišćeni antibiotik šireg spektra delovanja (ampicilin, amoksicilin, cefalosporini) to je veći rizik za nastanak dijareje. Statistika kaže da čak do 35 odsto pacijenata dobije dijareju uzrokovanu antibioticima. U najvećem riziku su mlađi od 7 i stariji od 65 godina.

Tekst je pre svega informacionog karaktera, i ne može zameniti profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje. Pre nego se odlučite za neki od naših prirodnih preparata, obavezno konsultujte vašeg lekara.