Početna

O nama

Proizvodi

Utisci i iskustva

Kontakt

Psihogena impotencija iz sasvim drugog ugla





Psihogena impotencija je uglavnom problem mlađe muške populacije, a često puta može biti povezana sa nekim dodatnim nerešenim problemom, na sasvim drugom polju. Na ovoj temi, fokusiraću se na uzrocima koji nemaju nikakve veze sa problemima koji dolaze "sa strane", već na mehanizme i algoritme koje mi sami aktiviramo, iz neznanja, a koji naš muški seksualni aparat dovode do deaktivacije.
Nemogućnost postizanja erekcije kao i njeno održavanje dovoljno dugo da se odnos dovede do kraja, bez očiglednog fizičkog odnosno telesnog oštećenja nazivamo psihogenom inpotencijom.
Šta se u ovom slučaju dešava i kako ona ustvari nastaje ?

Program reprodukcije gde spada i sam seksualni odnos ne kontroliše naš neokorteks- svesni deo mozga, već poseban odeljak našeg autonomnog centra (podsvest), koji vodi celokupnu operaciju da je tako nazovem.
Seksualni program je jako jako star, jedan od prvih programa koji nam je instaliran, tako da ljudi danas u ogromnoj većini uopšte ne shvataju njegovu suštinu , zaboravljaju njegovu primarnu svrhu i nije im jasan algoritam po kome funkcioniše.
Psihologija se danas ne bavi otklanjanjem uzroka psihogene impotencije, i retko ko pokušava da istraži i definiše prave uzroke ovog stanja. Fokus je uglavnom na prevazilaženju tog neugodnog stanja, uz pomoć ove ili one tehnike, bez dublje analize uzroka. Ne radi se na edukaciji, na preventivi, već se samo radi na rešavanju problema od slučaja do slučaja.

Tvrditi da je uzrok psihogenoj impotenciji STRAH OD NEUSPEHA je ne samo odraz površnosti, već i signal za uzunu rekao bih. Svesti jedno ovakvo stanje na samo jedan uzrok, neozbiljno je. Što dalje vodi ka zaključku da i sam proces lečenja odnosno terapija koja se koristi u svrhu otklanjanja uzroka neće biti delotvorna. Ili će se u najmanju ruku, inpotencija opet vraćati.
U redu, nervoza, strah i napetost , anksioznost uslovljena strahom od neuspeha, može se pripisati recimo mlađim muškarcima, pogotovu onima koji sa partnerkom imaju prvi seksualni odnos. Oni definitivno, mogu sami sebi navući taj strah i doživeti fjasko.
Međutim, kako objasniti iznenadni „pad sistema“ kod višegodišnjih partnera, koji imaju stabilnu vezu i redovne seksualne odnose, koji su navikli jedno na drugo, koji se jako dobro razumeju, kojima reči nisu potrebne, kojima jedan pogled znači više nego nekom deset rečenica.
Problem koji nastaje kod tridesetogodišnjaka, četrdesetogodišnjaka?
Problem koji u braku može da generiše još dodatnih problema koji se nadovezuju, koji utiču na odnos, na brak.
Problem koji može izmeniti nečiji život.

Strah od neuspeha kao kategorija, ne postoji kod dugogodišnjih parova, i ne može biti uzrok neuspeha odnosno psihogene impotencije.
Šta je onda uzrok ?

Ne možemo površno posmatrati ovaj po svoj prilici veliki problem koji muči bračne parove, pogotovu one sa manjim bračnim stažom. Smatram da ovde postoji više uzroka, i da su svi oni rezultat pogrešne percepcije našeg seksualnog programa. Jednostavno rečeno mi sami sebe dovodimo u stanje psihogene inpotencije, nesvesni svojih grešaka.
Da, mi grešimo, a da toga nismo svesni. Grešimo jer ne poznajemo dovoljno naš reproduktivni program. Greše u ovom slučaju oba supružnika, mada je ženska greška moglo bi se reći iznuđena, što svakako znači da i lepši pol treba detaljno uputiti u ovu da je tako nazovem mušku problematiku.

Muška sujeta je kod Balkanaca prilično izražena, mislimo da sve znamo o ženama, da smo mačo muškarci, da smo neodoljivi, da smo najbolji ljubavnici, prirodno obdareni, gde bi sad da idemo kod nekog „psihića“ po savet, za ovu našu mušku stvar, ma kakvi.
Uglavnom se „ pad sistema“ dešava onim pripadnicima muškog roda koji su onako baš sigurni u svoje sposobnosti . I kod takvog muškarca to izaziva popriličani stres, on upada u anksioznost, teško podnosi takvo stanje, želi da što pre nestane, pokušava ponovo sledećeg dana, nestrpljiv, i opet doživljava neuspeh.
Katastrofa, njegova nervoza se pojačava, počinju prepirke, svađe, partnerka takođe postaje anksiozna, nesigurna, nastaje haos.
Kod trećeg pokušaja onako na silu što bi se reklo, da se razbije „urok“ opet fjasko .

Tu već nastaje ozbiljan problem, prestanak daljih pokušaja, odvajanje od postelje, žučne svađe, nezadovoljstvo partnerke, sumnje, optužbe.
Brak zapada u krizu, dok se predbračna veza kida i partneri se razilaze.
A do pre samo sedam dana bili su savršen par ?

Kako sad pomoći jednom ovakvom paru ako za polaznu osnovu uzmete njegov STRAH OD NEUSPEHA, kao uzrok nastalom problemu?
Kada on, nije imao nikakav strah, u vezi su već 5 godina na primer. Čak šta više tip je „mačo“, ekstremno nabildovan samopouzdanjem, kakav strah, od čega strah, od nepoznatog ? Pa on se za proteklih 5 godina detaljno upoznao sa svakom dlačicom, svakim mladežom, svakom porom njenog tela . A eto, desilo mu se, iznenada onemoćao, ne može da shvati šta mu se desilo.
Šta nam je činiti ?
Moramo problem posmatrati iz drugog ugla, iz ugla GREŠKE.
Tokom iskrenog i detaljnog razgovora doći do zaključka gde je muškarac pogrešio. UPOZNATI GA SA GREŠKOM, kao i sa samim programom, načinom na koji funkcioniše, kako ne bi u budućnosti ponovio istu ili napravio neku drugu pogrešnu radnju koja će ga opet izbaciti iz igre.
Tek potom prelazimo na terapiju, na vraćanje „palog sistema“ u punu funkciju.

Sada već dolazimo na intimne detalje, koje ne mogu ovde iznositi, tako da ako je nekome potreban savet može se javiti na rados@ruskicaj.rs