IZOSTANAK ORGAZMA I POSLEDICE KOJE IZ TOGA PROIZILAZE

Ženski orgazam je jako važan aspekt, kako same žene, tako porodice i društva na kraju krajeva. Već sam pisao o ovoj temi, da se ne ponavljam, obradiću više posledice koje ”pucanj u prazno” sa sobom donosi.

Neka naučna istraživanja u razvijenom svetu govore da žene u industrijski razvijenom svetu iz generacije u generaciju doživljavaju orgazam u sve manjem procentu. Jedno istraživanje u Americi govori da čak 65% žena uopšte ne doživljava orgazam, veliko pražnjenje, tokom seksualnog odnosa sa partnerom. To nije bio slučaj kod njihovih majki a još manje kod njihovih baka.
Uzrok nemogućnosti doživljavanja orgazma nije uslovljen nikakvom fizičkom manom ni telesnim nedostatkom, već seksolozi to pripisuju stresu i psihi generalno.

Imamo dakle tendenciju rasta procenta, uslovno rečeno anorgazmičnih žena u razvijenom svetu. Paralelno sa ovim, imamo rast rasturenih veza, brakova i razvoda.

Dolazim do zaključka da je “epidemija” ženske anorgazmije direktno proporcionalna sa “epidemijom” razvoda ? Što dalje implicira da je nedostatak orgazma u vezi, posredno ili neposredno, na ovaj ili na onaj način, razlog za razvod i razbijanje porodice.

Veliki procenat razvedenih brakova donosi društvu veliki procenat dece koja ne odrastaju u bračnoj harmoniji gde bi poprimila pravo domaćinsko roditeljsko vaspitanje, već ih u velikoj meri vaspitava ulica. A na ulici, svi znamo vrebaju mnoga iskušenja od kojih dezorjentisana deca razvedenih roditelja ne mogu pobeći. Tako da veliki procenat njih bude izmanipulisan, indoktriniran, od strane kriminalaca, sektaša, političkih manipulanata raznih vrsta i drugih negativnih faktora. Svima je zajednička crta asocijalnost i nedostatak empatije, jer nisu kažem odrastali u zdravom harmoničnom porodičnom okruženju.

Sva ta deca će imati velikih problema da uspostave zdrav i produktivan odnos sa budućim partnerom. Njihovi brakovi će se u velikoj meri raspasti upravo zbog tih osobina koje im nedostaju, koje nisu mogli izgraditi, koje nisu stigli da izgrade jer su im se roditelji razveli. Pričam o onima koji će stupiti u brak, dok veliki procenat njih sigurno neće ni pokušati da se oženi ili uda, zbog negativnog iskustva svojih roditelja koje im je duboko usađeno u psihu.

Ono što je ovde jako važno napomenuti je to, da se ta traumatična iskustva kod dece, svađe roditelja, nasilje, razvod, tuga, patnja u njihovim očima, memorišu u njihovu PMI (primarnu memoriju iskustava) lociranu duboko u njihovoj podsvesti. Ta dečja trauma je memorisana kao LOŠE ISKUSTVO, kao iskustvo koje ne treba ponoviti, iskustvo od kog se treba čuvati. Kao i sva druga loša iskustva i opasnosti i ovo se memoriše u PMI kao svojevrsno UPOZORENJE BUDUĆIM NARAŠTAJIMA.

Nije mali broj devojčica čiji su se roditelji razveli u njihovom ranom detinjstvu (1 - 12 godina), koje se nikada ne udaju. Ako bi ih pitali zašto, ne bi umele iskreno da odgovore, ne mogu definisati realne razloge. To je zbog toga što Beta podsvesni program žene “skriva” svoju PMI od lateralnog orbitofrontalnog korteksa, dela mozga koji je odgovoran za kontrolu razuma, ponašanja i analitičkog razmišljanja. Tako da žena nije svesna prisustva svog Beta programa i njegovih mehanizama kontrole njenog tela. Ona se druži sa suprotnim polom, zabavljaju se, ulazi u seksualne odnose, sve deluje normalno, ali kada dođe do momenta odluke, udaja ili ne, ona beži, prekida vezu. I njoj samoj neobjašnjivo ponašanje, osetila je u jednom trenutku neku zebnju, neki neodređeni strah, nekakav osećaj da nešto nije tu na svom mestu, da nešto nedostaje, neku blagu anksioznost što bi psiholozi rekli ?

Šta se u stvari dešava ? Žena se ovde ništa ne pita, mislim ne donosi svesno svoje odluke, Beta reproduktivni program ovde sve drži pod svojom kontrolom. Beta vrši pretragu kako partnera, tako i svoje PMI memorije, i otkriva naravno duboko zatrpano traumatično iskustvoiz ranog detinjstva (koje ne treba ponoviti). I razume se, pokreće odbrambeni program, luči se hormonski “odgovor” na potencijalnu pretnju koji je u funkciji ODVRAĆANJA. U njen hipotalamus se razliva hormon stresa Kortizol, u krv se pumpa Adrenalin i ona se oseća anksiozno, POSLE SAME POMISLI DA SE UDA I TRAJNO VEŽE ZA MUŠKARCA.

Ovaj problem imaju i muškarci koji su pretrpeli istu traumu razvoda u detinjstvu, oni teško artikulišu svoje emocije, zatvoreni su, anksiozni, i teško im je da održe bračnu vezu na duže vreme.
Problem koji opisujem je za psihologe izuzetno teško rešiv, jer se radi o ličnom iskustvu, doživljenom u periodu adolescencije.

Kod dece koja su tokom adolescencije doživela traumu razvoda (i svih neprijatnosti koje sa sobom nosi) imamo još jedan jako veliki problem o kom psihologija ćuti, PTSP (Post Traumatski Stresni Poremećaj).
Naučne studije skorijeg datuma tvrde da prilikom doživljene traume u detinjstvu dolazi do poremećaja Oksitocinskog sistema, što za posledicu ima da kasnije nakon završetka rasta i razvoja kod takvih osoba je povećana ranjivost na psihijatrijske poremećaje a smanjena otpornost na stres. Rana trauma dovodi do oštećenja oksitocinske ose čime se onemogućuje regulacija hormona stresa Kortizola. Kada nastupe stresni uslovi (napadne vas pas na ulici) telo luči Adrenalin i Kortizol, hormone stresa, koji pripremaju telo za akciju , bori se ili beži. Kada prestanu stresni uslovi (kada pas nestane iz vidokruga) Adrenalin se brzo resorbuje ali Kortizol ostaje u krvi i mozgu. Tada se pokreće osa Oksitocina, hormona koji potiskuje Kortizol i smiruje sve telesne strukture, oslobađa nas napetosti koju je Kortizol uslovio.

Kod osoba sa pretrpljenom ranom traumom ovaj oksitocinski sistem slabo funkcioniše ili uopšte ne funkcioniše, tako da one ostaju pod “vlašću” Kortizola i posle nestanka stresnih uslova. A biti konstantno pod uticajem Kortizola znači da ćete razviti sve postojeće fobije, anksioznost, depresiju, OKP i da ne idem dalje. Zbog toga su takve osobe konstantno nervozne, kratkog fitilja, svađalački raspoložene, nedruželjubive, sa malo pravih prijatelja.

Žene pogođene PTSP om imaju problem sa lučenjem mleka, njihove bebe ne doje, ili je period dojenja jako kratak, što se dalje odražava na imunitet i zdravlje njihove dece. Često su anorgazmične, jer im je oksitocinski sistem oštećen, imaju teške prirodne porođaje, slabe kontrakcije(mada se to može izbeći davanjem egzogenog oksitocina), malo uživaju tokom seksualnog odnosa i sklone su promenama partnera.

Žene pogotovu ne mogu realno da artikulišu ljubomoru, patološki su ljubomorne zbog konstantnog prisustva Kortizola koji im nabija stres odnosno strah da će biti ostavljene. I ako stvarni razlog za napuštanje ne postoji, one ga projektuju po sistemu “u strahu su velike oči” gde stvarno proživljavaju taj čin projektovanog odlaska partnera sa prvom “fufom” koja mu se nasmeši. I naravno, par proživljava paklene trenutke, pune njenog besa, srdžbe, izlivenih suza, možda čak i šamara, tuče. Ona nema Oksitocinsku odbranu koja bi je oslobodila tog Kortizola i sve što može učiniti je da uz pomoć antidepresiva koji podižu Seratonin smiri sebe i svoje telo oslobodi napetosti.

Muškarci imaju problem još i sa poremećajem sistema Vazopresina, konfliktne su ličnosti, nedruželjubivi, sa malo pravih ili čak bez prijatelja, skloni tuči, ekscesima i pripadnosti kriminalnim gangovima.

Sve u svemu, nalazimo čitav niz negativnosti, što na ličnom što na društvenom nivou, koji naglo uvećava masu nezadovoljnih, slabo funkcionalnih mladih i relativno mladih ljudi koji se nikako ne mogu uklopiti u društvo. Stvara se kritična masa anksioznosti, netolerancije, besa, koja preti da razori društveni poredak, kako u malim, tako i u velikim državnim uređenjima. Ako se trend nastavi preti nam urušavanje zapadnog sistema vrednosti, već u sledećoj generaciji.

U vremenu vaših baka imali smo Hipi pokret, koji je promovisao ljubav, mir, orgazam, seksualne slobode. Imali smo opuštenu atmosferu, gitare, svirku, pušila se vutra pomalo, i svi su bili PROTIV RATA! Oksitocin, Serotonin i Dopamin si mogao da omirišeš na svakom okupljanju.

Danas imamo razjarene nezadovoljnike, kojima sve smeta, koji bi sve da menjaju,da ruše, prepuni Adrenalina i Kortizola, sa vrlo malo ili bez hormona sreće u mozgu i krvi. Svi su ZA RAT i za TUČU, bez empatije i razvijenog osećaja za sveopšte dobro.

Psihologija se malo angažuje na preventivi, školski psiholozi ne reaguju na vreme, došli smo do tačke da nam 14-togodišnjak ubija vršnjake u školskim klupama, učionicama, dete bez iole empatije u sebi, dete sa narušenim sistemom Oksitocina? Svako dete koje pokazuje znake usamljenosti, slabo se druži sa ostalom decom, ima narušenu oksitocinsku osu, i nema program empatije u sebi. Treba obratiti pažnju na njih. Ali, kome ja to pišem ?

Naš primarni cilj je otklanjanje uzroka naše buduće propasti i urušavanja sistema vrednosti. A osnovni uzrok je rekao sam već “anorgazmična supruga”. Namerno sam ovde stavio navodnike, jer ja ne prihvatam da postoje anorgazmične supruge. Nisu one anorgazmične već ste vi zajedno sa njom NEOBUČENI za životno važnu ulogu koju vam je Evolucija dodelila, DA IZNEDRITE, VASPITATE I ZA ŽIVOT OBUČITE NOVU GENERACIJU HOMOSAPIENSA.

Sve drugo je sekundarno !

I opet ponavljam, Alfa i Beta reproduktivni programi su kompatibilni, rade u tandemu, u konstantnoj su interakciji. Oni će se o svemu pobrinuti, samo im se ne mešajte u rad, držite svoj orbitofrontalni korteks što dalje od njih, naučite kako da ga “uspavate” da vam ne bi pravio smetnje.

Interakcija vam je poput zidanja zida, Alfa postavlja ciglu, Beta nanosi malter, potom Alfa stavlja sledeću ciglu, Beta nanosi malter i tako redom, dok se zid ne ozida, dok ne postane čvrst otporan na sve vetrove koje život sa sobom nosi. Taj zid koji permanentno gradite, siguran je zaklon vašoj deci, zaštitiće ih od svih negativnih uticaja sa strane, omogućiće im da se razviju u psihofizički zdrave jedinke, koje će jednog dana preuzeti odgovornost za rađanje i vaspitavanje sledeće generacije vaših unuka. Taj zid simbolizuje harmoniju u vašoj bračnoj postelji pre svega, harmoniju u vašoj porodici, harmoniju u vašoj psihi.A ista će se reflektovati na vaš posao, na vaše odnose sa drugim ljudima, na vaš stav prema društvu, na vaš patriotizam, na vaš stav prema čitavom "plemenu" (Državi).

Ukoliko pak Alfa postavi ciglu, Beta ne stavi malter, Alfa će malo zastati zbunjen ali će staviti sledeću ciglu (bez veziva). Ukoliko Beta opet ne stavi malter Alfa će prestati sa zidanjem (jer će se zid bez vezivnog maltera srušiti). Zašto raditi uzaludan posao, trošiti vreme i resurse, kada Beta odbija da učestvuje u interakciji.
Alfa se povlači i traži drugu partnerku. Brak se rastura, deca postaju žrtve raznoraznih manipulatora, društveni sistem se raspada.
Ovo vam je analitika funkcionisanja naših podsvesnih reproduktivnih programa, maksimalno jednostavna, maksimalno funkcionalna, maksimalno efikasna. Neko će reći, ma daj, zar je Alfa program toliko okrutan, ostaviće decu i otići drugoj partnerki ? Zaboravljamo da su i Alfa i Beta programi nastali u vremenu poligamije, gde su deca praktično bila zajednička briga cele grupe.
I da ne zaboravimo, sve počinje u bračnoj postelji, prve cigle i prvi malter, građenje ZIDA HARMONIJE direktno je vezan za bračnu postelju i za ženski orgazam pre svega. Orgazam je ključ zajednice, na svim nivoima, on je potvrda kompatibilnosti, potvrda zajedništva, potvrda funkcionalnosti Alfa i Beta programa, što je i osnovni imperativ Evolucije, generalno gledano.

Krivica za žensku “anorgazmičnost” nije samo na muškarcu, već i na ženi i moj vam je prijateljski savet da oboje prođete makar onu najosnovniju obuku - KAKO DO ŽENSKOG ORGAZMA?
U celoj priči ima dosta elemenata koji će vas zbuniti, iznenaditi, navesti na razmišljanje, probuditi želju da ispravite stvari, dok kola ne krenu nizbrdo bez šanse da se zaustave. Odbacite predrasude i otvorite dušu, niko nije savršen, svi grešimo, ali dajte da te greške ispravimo, da na kraju krajeva učinimo ovaj svet boljim, lepšim, produktivnijim, sigurnijim za život naših unučića.

Za dodatna objašnjenja i savete možete se javiti na rados@ruskicaj.rs ili na tel: 063 1703878.